Litnje doba... Ovi šugavi cvrčci pivaju svoj maraton. Odakle im volje po ovome vrimenu drečat cili dan i noć. Gluvo je doba noći. Na kampanelu ura udara. Jedan put, dva puta, tri puta, četiri puta. Četiri ure a ova eskadrila cvrčaka sere ko da je podne. Ništa njima nije sveto očito.
U malenom mjestašcu na obali našeg lipog mora se smjestilo selo. Selo ko selo, kamene kuće, malo maslina okolo, kamenice za vodu, konobe, komini... Dok se šuljamo ono ko u filmovima, u jednoj kući zašuškaju plahte a krevet zaškripi. Tada se prolomi urlik: -''Aaaaaaaa p**** materina!!''. To je glas staroga dida Tome, a mali prst i kantunal su krivi za onaj urlik. Ne bojte se, ne kolju ga. Pali se svitlo, i starac uzme onu svoju štokrlju, nasloni svoje oronulo dupe i uvati se za onaj isti mali prst koji je zastranio maloprije. Sigurno razmišlja da ga skrati satarom, samo da ga ne boli ovako. Ustane dida, onako pogrbljen, uzme svoju beretku i uputi se na zahod. Svi znamo kakvi su ti starci (pogotovo samci) kad ih natira ujutro. Premotati ćemo malo film naprijed. Četiri sata i pedeset dvi minute. Izlazi dida blid ko krpa. Izgleda ko da ga je Gestapo šest dana ispitivao i sedam dana silovao. Kuća smrdi kao da je netko bacio sarin u dnevni boravak. Toma otvara kredencu i uzima komad kruva od jučer. U frižideru nalazi komad slanine i dvi pome. Diš lipše marende. Side on za stol, nakriža pod strogim kutom od 45 stupnjeva i nula minuta, al šta... Fali nešto. Zamisli se Toma, i prinese komad slanine ustima. Uto, prosvijetljenje. Spoji on svoj dlan sa izboranim čelom zavidnom snagom i brzinom. Progunđa sebi u bradu: -''A di mi je dentjera, govno bi pojio bez nje...''. Ode do zahoda i nekako kroz onaj smog nađe svoj alat i strpa ga u usta. Marenda je bila taman. Al takva marenda zove i štagod za popit. Izvadi on litru i litru, pa pola sune u sebe a pola ubaci u torbak, kao i ostatak marende.
Sprema se dida, oće u ribu. Zatvori on kuću i ode do kaića. Odveže on tu brodinu i otisne se od obale i na jedno stopedeset metara siti se da je cigare zaboravija. A ništa, okrene kaić prema obližnjoj Ininoj postaji, moleći Boga da je Jure sinoć ranije doša sa derneka pa da otvori na vrime. Obraduje se nemalo starac kad je vidio Juru kako već kljuca za pultom. -''Jure, daj baci mi kutiju onog moga, donit ću ti popodne pineze, iden malo u duboko.'' Uto iskoči policajac iz grma, i to onaj pravi pravcati brko, izdanak stare milicije: -''Jeli dedo, šta livaš ti u taj kaić, da nije loža, a?'' Toma mu odbrusi: -''Isto ko da ti znaš razliku.'' Policajac će na to njemu: -''Dedo ne igraj se samnom, inače ćeš u bajbuk, govori šta livaš?!''. Toma mu smireno odgovorim: -''Ti si rođen za policajca. Pisao bi kaznu, a ja neman ni motora. Ako te baš zanima, dok veslam popijem litru crnog vina, pa ako je to kažnjivo, ti udri.'' Policajac se okrene i promrmlja: -''Uvatit ću ja tebe jednom...''. Uto Jure donese jednu kutiju stošezdesetke i Toma se uputi na široko more.
Nakon sat veslanja, odluči naš glavni akter, da je na pravom mjestu za ulov stoljeća. Zabaci on svoju mrižu, i otpi gutljaj onog vina. Sunce polako ždere horizont... Sad triba samo čekat da ribice, ribe i ribetine sretno zalutaju u mrižu, i eto obida. Možda se nešto može prodat i onom govnetu Mariu šta drži onaj tobože fini restoran u susidnom mistu. Smrkne se Tomi na njegov spomen pogotovo jer mu je zadnji put reka da ako misli prodavat njemu ribu da mu mora svako deseti kil dat mukte. A u njega je porcija po šesto kuna. Pas mater kapitalističku nikad mu dosta. Zvuk brodskog motora prekine Tomino razmišljanje. Glas sa razglasa propara zrak: -''Ušli ste u slovenske nacionalne vode. Molimo identificirajte se i pripremite za ukrcaj, nas je četiri u brodu, a u papirima smije bit samo tri.'' Šta je ovo, upita Toma sebe u čudu. Kad ono, njih četiri u pancirnim odijelima, voze se na gumenjaku koji je sve samo ne patrolni brod. Više liči na onog šta je bija u Konzuma kupit na akciji za 199,00 kuna. -''Ma skužajte ljudi biće san zaluta...'' odgovori Toma, i uzme vesla u ruku. -''Stoj! Ne mrdaj! Ne možeš pobjeći''. Toma ih pogleda onako ispod obrva, zaore veslima i odmakne se nekoliko desetaka metara. -''Evo van govno! Da vidimo kakvi su ti poznati slovenski moreplovci!''. I opali Toma po veslima, ko da se utrkuje sa Oxfordom. Ma šta Oxfordom, Cambridgeom. Ma sa oboje skupa... Morska pjena je ostala kao podsjetnik na ovaj nemili događaj...
Pola sata veslanja, i tri deca crnjaka nakon, Toma opusti svoje stare ali još uvik snažne ruke. E sjebali su me, govoreći u sebi, propala mi je dobra mriža... Srića uvik su dvi tu, nikad ne znaš. Baci dida i drugu mrižu, odluči da je sad vrime za otpočinit. Dva puta se prenija, glupi galebovi izgleda nisu imali šta pametnije radit nego budit starca u svom odmoru. Kad odjednom - TTTTUUUUUUTTTTUUUU. Toma skoči tako naglo da se skoro izvrnija. -''Signore, vi ulovate ribetti u naša aqua. Mi preuzetti vaš ribetti i pustitti vas da andiate casa.''. Toma se osvrne oko sebe i u znak negodovanja stisne šaku prema onom talijanskom pivčiću. -''Uzet ćeš ti jedino didina muda. Ovo je moje more i ja ribe ne dam!!!'' Onaj oficir promrmlja onom do sebe: -''Signore nas skužio. Oj signore mi skuza, naš radaretto ne operabile. Libero ste. A pitanje? Mi imala belle tute za prodatti, Nike, Lotto, premium! Od Dolca Gabanna do Armani? Ćinkvanta euro!''. Toma im samo peta bosanski grb i okrene svoj razarač prema obali.
Prisilo je Tomi ribanje danas. Nema svrhe nastavit, još mu samo fale albanski policajci pa da se i s njima kara. A i sa vinom je pri kraju. Sunce već lagano prži didinu kožu. To mu je peta ili šesta ovo lito, ko će to više izbrojat. Više se puta prisvuka od bilo kojeg modela Viktorijinog ormara. Lagano upliva dida u luku, a sat će svoju onu staru. Jedanput, dva puta. Dvi ure, dobro se i zadrža. A s obzirom u ovih nekoliko sati, šta je sve proživija, reka bi čovik da je bija pet dana na moru. Netko cili život riba, a nikad mu se ništa slično ni desi. Priveže on kaić, i krene u svoju malu izbicu da opruži kosti. Na vratima ga dočeka kuverta. On je otvori, i čita... ''Gospodine Toma, danas ste išli u ribolov, a niste to prijavili u Ministarstvo mora, te u Ministarstvo Financija. Za takav prekršaj namijenjena je kazna od 5 do 15 tisuća kuna. Molimo da istu platite u navedenom roku.''
Dida iskida pismo u bijesu: -''Nit luk jeo nit luk miriso, a platit kaznu se mora. Jebeš ti ribanje, minjam kaić za dvi dobre krave. Ako znaju pitu pravit neću žene ni tražit.''
