Prosvjeta...
Hrabri legionari, perjanice svakog društva, blještavi vitezovi sa komadom krede umjesto mača, koricama od dnevnika umjesto štita, ali i srca blaga kao zaostala mina... Malo je onih koji nisu nikad kročili u hram prosvjete što ga čuvaju one valkire od čistačica i oklopnici domari, odmah na školskoj porti. Uz uobičajeno njihovo negodovanje, jer kao šta se ti tu šetaš nije ti to riva, ponekad se znaju i zainatiti pa zovnuti nekog višeg ranga, tipa kaštelana pedagoga, ili nedajbože vrhovnog vođu ravnatelja. Doduše, trebali bi stvarno nešto i učiniti da bi postigli taj poziv, ali kao i u zatvoru, učenici su nevini. Glupi profesor, čista alkoholičarka, nadrkana profa, profesor sa erektilnom disfunkcijom, pedagog peder jer govori što umisto šta, i legenda od ravnatelja koji uvik pusti lako jer se čoviku neda zajebavat sa tako minornim bićima poput učenika pijuna koji ulaze u njegov teritorij.
Zamislite, koliko te škole imaju poreznih olakšica, samo zato jer u njoj rade već nabrojani, redom sve invalidi što rada - što nerada. Sposobnijih ljudi - po učeničkom kodeksu - bi našao naslonjenih na ogradu na bikijadi u Radošiću. Ali, istraju prosvjetari sve. Sve pogrde, povike, natpise, čak i premještanja automobila... Bilo je toga u moje vrime, sad u ova moderna vrimena govna od auta imaju alarm, nesmiš ga ni pipnit. Da ne govorim o Big Brotheru u svakoj školi, a i oko nje. Treba bit par koraka unaprid.
Bilo je tu svakavih profesora i njihovih kolegica. Bilo je blagih, bilo je strogih, bilo je zabavnih, bilo je dosadnih. Ali bilo je i ''onih''. Onih od kojih ti se krv ledi u žilama, muda stisnu ko muškatni oraščić, a noge se oduzmu ka u ono vrime kad su se dobivale penzije. Oni su, prema pričama, ponikli u desetom krugu pakla, iza onih bočica od sirupa za dicu, šta ih nemoš otvorit ako nisi Hulk Hogan. Na zemlju su pušteni kao odgovor na to šta seremo u more, dajemo dici mobitele i uvik gledamo susidove žene. Hrane se učeničkim dušama, a piju samo krv mladih djevaca, kojih prema anketama ima samo 2% u populaciji do 18 godina. Poznato je i da noću ne spavaju, nego uče tehničke priručnike i ostalu literaturu na pamet, jer dođe li doba spaljivanja knjiga, postat će najmoćniji ljudi na svijet. Znanje je moć, kažu. Kažu i famoznu: -''Bog zna za 5, ja za četiri, rijetki od vas znaju za 3, većina zna za 2, a za asa, to se može svakome dogoditi. Osim meni naravno.'' Ali, bar u moje vrijeme, takvi su se riješavali pandorinom kutijom. Dakle, uzmete jednu malu kuvertu, poželjno plavu, i tutnete onih dojče maraka u nju, sitnijih novčanica tako da misli da ima dosta para a i da vi nemate više, i voila! Eto labuda! 2!
Stoka, kažem vam ja.
Ali danas, danas je to druga priča. Prije bi roditelj doša na roditeljski, pa kad bi počea razrednik čitat ocjene, bilo bi bekete po kičmi, čuvaj facu i muči. Još bi se kvalitetno izderalo na tebe, izličile bi se frustracije i sa posla, i Ajduka, i zdravstveni problemi i kako je pustija korov na vrtlu... Sve ti to tribaš istrpit, jer jebiga, nisi bia dobar. Lipše je bilo u parku šutat bilo kakvu šutajuću stvar, nego slušat one jerihonske trublje na satu. Tako je meni jedan profesor na kraj godine doša: -''A koji si ti?''. Na kraju mi je zaključija sise, to jest tricu, a ovima ostalima po stolicu, četvorku. Zalutala bi i koja endemska petica, al nevolim pričat o stvarima koje nisam nikad vidija. Pa ko je tu lud? Ja cilu godinu drkelja vani na svježem zraku, ili oni drkeljali po tekama i ostalim čudima koja će im tribat ko i one derivacije u životu. Da se mi vratimo par rečenica prije, nakon šta bi te lipo nabatinalo i izderalo se na tebe, slijedila je svečana prisega da će se to popravit, neću više blabla. Znate vi kako to ide. A ovo šta se sad događa? Sumanuto. Smanjilo ovim prosvjetarima plaću na razinu skladištara u Konzuma. Oni iz Čistoće imaju bar pedeset posto veću plaću od njih, a većina nema završenu ni osnovnu školu. Možda je to i pravedno, jer da su ih profesori zaintrigirali, nebi bili škovacini...
Pa ti učenici, snimaju mobitelima profesore, maltretiraju, prite da će ih pribit... Da je tako se naša koji nadobudni prije deset godina, dobija bi plesku da bi od straja sam sebi upisa asa u polugodištu. Al ovi danas laprdani se ne boje ničeg. Pogotovo zato jer se ide u školu radi ocjena, a ne da se nauči nešto. Ima tata firmu, ima se meže se.
Ne sviđa mi se to neko novo doba. Prije su mi bili krivi svi, osim mene naravno. Kriva je ova jer je dala test baš kad je četvrt finale lige prvaka. Kriv je ovaj jer mu je gradivo teško i dosadno. Kriv je sustav jer su mu lektire pune knjiga koje čitaju jedino zatvorenici u samicama. Sad mi je nekako to strano.
Nemogu reć da je skroz obrnuto ali ima poprilično razlike.
Nije profesor kriv jer ima toliko i toliko nastavnih sati, pa se nemože posvetit svakom idiotu koji nije sluša kad je tribalo. Nisu krivi jer je sustav omogućio da se knjige minjaju ćešće nego čarape, pa onda se to minja kako kome ide u prilog. Nisu oni krivi jer su im učenici zlostavljani oko i na putu do škole. Nisu oni krivi jer se neki zatvaraju u sebe jer su šporki metalci, otac im je komunist, rođak im je peder. Tribali su roditelji te svoje kepece naučiti ponašanju. Dica ne mrze nikog kad se rode, nauče mrzit. Isto ko šta neznaju srat u tutu, jest perunom i pokazivati srednji prst. Moderno je danas da se dite nauči psovat pa kad mali odvali : -''Mrš u pičku materinu.'' Da sve pršti od smijeha. A kad dođe tako profesoru, pa ovaj pita odakle mu to, roditelj će: -''Neman pojma, mi doma ne psujemo, mi smo katolici, svaku nedilju u prvom redu i ubacin po sto kuna lemozine. Biće da je u školi pokupija. Ili na internetu, znate kakva su dica.'' Ma mrš ti u pičku materinu, i ko je tebe to naučija. I onda kad dite akuža tri asa bez asa iz tjelesnog, dođe mama ili u najgorem slučaju tata (tata je teška artiljerija, politički odličnik ili novinar bez premca), pa saspe profesoru u glavu sve živo i mrtvo jer njihovo je dite pametno a te ocjene može sebi zabit u šupak. I onaj ko te stavija tu!! Katastrofa. Ulica zavladala školama...
Tako i triba bit. U zemlji sa četri ipo milijuna ljudi, ima dva miljuna nogometnih izbornika, milijun profesora, tri miljuna političara, dva ipo miljuna penzionera, i šest miljuna glasača...
Pa vi sad zamislite ko će to sve školovat za četiri ipo iljade kuna...
