Sigurno ste na televiziji primjetili one šarene reklamice e Billa, e Kaufland, e onaj zeleni četvrtani ćoro iz Konzuma, e ona dva kuvara šta forsiraju Lidl i sve ostale smetnje na programu. Obično se pojave usred nečeg zanimljivog, ili filma emisije što bilo. Nikad nije prekinulo recimo, sjednicu sabora ili nedaj Bože neku sponzoriranu emisiju koja grabi auditorij dovodeći tobože bombastične goste pa ih pitaju neka provokatorska pitanja koja su gosti morali već istražiti na googleu prije dolaska u emisiju. Ne, to neće prekinuti. Ali jedan film od sat ipo se pretvara u pravi filmski maraton. U zadnje vrime sam se toliko navika na te reklame, da mi film čak i smeta pogotovo kad mi prekine reklame. Živio marketing.
A kad izlazite vani, nađete nekog penzionera kako nogom gura prospekt od nekog dućana sa životinjama, nakon šta je već ugura servis bicikli, second hand shop, tri različita dućana sa sportskom opremom i akciju na gume u Auto Antonia. Malo stvari trpi sranja koliko jedan poštanski sandučić može pritrpit. I srića ako naiđeš prije poštara, da isprazniš sandučić inače brajo ostavi na sandučiću, na znanje i ravnanje. Tako, ako ti dolazi kartica od banke, moraš obilazit svako uru vrimena i ko kerov lajati na reklamonosce da ostave tvoj sandučić na miru, jer ti nemaš ni para ni vrimena da bi kupova stvari koje oni reklamiraju.
Siguran sam da ako dva dana ne provjeriš sandučić da će ti netko provaliti u stan. Ti provalnici prate. Čim ti je sandučić pun, odmah pajserić i adio. A može mi uzet televiziju i frižider. Još im je lakše jer je frižider uglavnom prazan. Ostalo ima vrijednosti ko izjava Bože Petrova u javnog bilježnika. Jednostavno, količina tih reklamnih letaka u pošti ti može prevagnuti oće li ti neka budala rumbat vrata i olakšat te do maksimuma.
Problem kod tih letaka je šta su šareni, pa kad brišeš dupe ostane pola boje na guzici. A i klizavi, pa proskijaš prstima kroz ostatke. Niškoristi šta bi se reklo. Eto da sad u Splitu imaš neki komin ili se griješ na drva pa da imaš da potpalit. Neki dan gledam neko mliko, na ambalaži ko da je dite crtalo kravu, a ispod mini slovima piše da je slika simbolična. Nemoj srat, ja mislio da krave postoje samo u slikovnicama. I onda plava Milka. Isto je i u McDonaldsa. Ti jednostavno kad prolaziš i pogledaš one panoe sa sendvičima, to voda ide na usta ko da si pustija vodu u školjci. I naručiš, platiš novaca da si moga pet takvih kupit u nekom dućanu i sam sebi napravit, kad ono dođe neki kanape sendvič sa razbacanim sastojcima. Slika na panou ne mora biti autentična jel tako? Budala ko viruje.
Samo, naš svit je povodljiv. Čim se nešto vidi da je na akciji, odma se trče. Sniženo sa 23.99 na 23.99. Akcija. Do isteka zaliha. Ili roka trajanja. Još ga staviš u onu baju kraj kase, pa sve i da ti ne triba, kupiš ga jer je na akciji. Tako se desi da ljudi imaju deset sredstava za čišćenje viška doma, jer je bila prigoda.
Teško da će išta kvalitetno se i nać na akciji, osim ako nije neka kvarljiva roba pa se nekim čudom nije prodala ili su naručili previše. Uglavnom su to oni nižerazredni artikli sumnjivog podrijetla i kvalitete. Ja općenito nisam izbirljiv šta se tiče suhomesnatih i mliječnih proizvoda pa kad dođen uzet malo salame i sira kažem vrstu, a onda ona pitat oćete li ovu oćete li onu. Ako se dobri sa njom onda vam kaže a imate ovu ova je na akciji. Nerijetko se nađem rastežući onaj žuti opanak sira, nepoznatog kemijskog sastava i proklinjući onih par kuna više što sam ih ostavio u džepu da bi eto proša jeftinije. Sitin se i toaletnog papira. Toaletni papir je kao i seks. Mora bit kvalitetan i trajat šta duže. Nemojte se zavaravati, dobro provjerite kad vidite one znakove akcije. Bolje da ima manje rola, nego manje slojeva. Kad vam prst proleti drito u debelo crijevo sjetit ćete se. 3 sloja i ništa više. I bolje se skida sa onom hrapavom stranom. Ako vam nestane, uzmite suhe a ne vlažne maramice. Vlažnim samo razmazujete, a i začepit ćete školjku. Baš sam doktor od sranja.
Najbolje je kad uzimate non stop jedno te isto. Ne isplati se eksperimentirati. Ako volite Pikov parizer, netreba vam marinerov. Za pet kuna razlike ćete pojesti manje kokošjih kljunova i nogica. Neće vam se napraviti ona smeđa korica oko njega za 3 nego za 6 dana. Ali uglavnom, sve je to škart od spize. Jebiga, nismo mi u tom platežnom razredu da se svaki dan kupuje buđola i oni fensi sirevi šta ih je ruzina uvatila. Osuđeni na nižu a ponekad dobacimo i do srednje klase, ispada da je jedino bitno koliko vam slojeva ima wc papir. Jer sve šta unesete morate i iznijet. I obrisat. Čast iznimkama.
Na kraju, uvik se vratiš na stare mudrosti, nisam toliko bogat da kupujem jeftino...
