Došla je Ultra u ovaj naš mali grad. Zlatno doba splitskog, i bliskosplitskog turizma. Vrime kad svaki čovik i žena, baba i dida, pas i mačka unesu sebe u element nekog turističkog raspoloženja, te nude svoje sobičke, kuće, kućice, kašete i ostale stambene objekte u zamjenu za neku simboličnu svotu novaca. Kaže Mate da je iznajmia dvi sobe i nakon šta su mu uplatili odma diga kat i napravija još tri, jerbo da ultra je i dogodine tu. Moga bi se i ja zaklet da san uvatija svog malog kako na air bienbi stavlja slike svog krevetića. Plativo u kiki bombonima i lego kockama. Biznismen, nema šta.
Odan ti ja tako gradom, a ono turista puno ka muva na slatko govno. Svi lipi, obrijani istatovirani nabildani, a djevojke odaju u kupaćim kostimima i bez imalo srama pokazuju svoje atribute. Boli njih briga šta im sisa grebe pod, ili šta joj peta udara u guzicu. Ona je tu par dana i boli je minđa šta će neki Jozo Jure ili Mate mislit o njoj.
Sakupljači boca trljaju ruke, Obliću tursku kulu ka Sulejman Veličanstveni onog čuvenog Nikolu Šubića. Bogami lipo i oni zarade, ubije se tu lipa dnevnica. Baba se dere sa ona dva zuba šta joj vise ko sige u modroj špilji: apartmen, zimer, kamere, pokoji... Uplatila jadnica četri jezika, a natuca i ruski šta je učila za vrime Ivana Groznog. Ju get marenda džabe. Sitija san se odma jednog iz škole, my house and buđo house između nas big ledina. Progovorija ovaj naš svit sve jezike. Jedan je čak pogleda cili serijal norveških filmova, jer tobože norvežani su odlični platiše, zašto on nebi zna te Olafe i Helge. Čua je da imaju plaće po pešes ijada eura pa im daje sobe od šes kvadrata po trista eura.Serete u kantu, brojevi su na ulazu. Bagatela, neš nać nigdi jeftinije. Mile je opra svoju stodvaestricu i svratija kupit jelensku kožicu na pumpu. Četrdeset sedan kuna posli, kožica je u smeću, a ona žuta kutija uredno nalipljena na krov od auta i napisano flomasteron TAKSI 69. Nezna jadan da smo u Europi, da imamo mi sad i X u abecedi.
Ovi naši policajci pokupovali sve one eksterne punjače, google translate piči u svih šesnes. Ju go left big natpis fast fud ježurko, ajde Iko ti dalje issa ti ovaj nezna di je. Nemogu Jure pišen ovome podatke, vidiš da je piša po parku. Alo alo vat jor nejm vat jor prezime? Krfa kako? Na napiši na ovaj papir. Neš Iko više na cestu bogami, kad ovo završi iđemo u Konzuma nosit palete.
Dolazi mi jedna mlada dama, pita di se može nešto dobro pojist. A šta ti ja znan, evo mi spremamo odojka u škveru, samo kako se kaže odojak na njihov. Ja joj napišen na komad karte odoyak, a ona meni no understand. Šta no understand? Uzmen ja kemijsku i upren iz sve snage i nacrtan nešto u obliku poluprasca poluribe, i nakon njenog pogleda, ja samo kroz usta i guzicu na crtežu proturin jedan štap. Aaaa, skužila seka šta je, al neće, kaže Allah je velik. Biži možda je ovo ona šta se ubija Bože sačuvaj. Na mene svaki đava.
U novinama Baladaster priča pizdarije kako je dobro to za male i srednje poduzetnike, i zahvaljuje se svim gostima na besplatnoj gnjojidbi parkova Splita. Yes, Ultra good. Dašta je nego good, platit će renovaciju travnjaka na Poljudu. Od tih stopedes ijada mora bit bar dvi ijade židova da ga jebeš. Zamisli kad bi znali da je ispod njihovih nogu jedan znak od 144 kvadrata koji je potresao širu javnost netom prije koncerta. Naravno, to se odma iskoristilo u političko marketinške svrhe, te su se naši ultra livi i ultra desni sukobili. Ovi kažu dišpet, ovi kažu sabotaža. Ovi drže Mamića, ovi bi ga držali za muda. Redari već treći put uvatili Tomsona kako se brusi iza pozornice, oće čovik zapivat Čavoglave taman ga glave došlo. Ministar policije naručija trista kupaćih gaća sa natpisom Policija, da se mogu infiltrirat u masu. Problem je šta je tiskano na brzinu pa su mu došle sa natpisom Polucija. Ko ga jebe, za tri dana su.
I tako, razmišljan ja, di san ja u toj priči. Svi vrte neke eure, šušur di god se okreneš. A meni je samo na pameti, tih stopedes ijada šta dolaze na tu ultru, jesu oni ultra lijevo ili ultra desno...
