Teško je zamisliti u ovom stoljeću, a pogotovo u gradskim predjelima neko samoodrživo kućanstvo koje se može prehraniti bez kupovanja hrane u trgovinama. Danas je sve instant. Povrća i voća više nisu sezonska, nego smrznuta. Uvališ pet šest onih E slova i jabuka je veličine lubenice a sjaji se ko Rojseva ćela. Sir je napravljen od ostataka kamionskih guma, a salame se prave od strvina konja i magaradi. Još su najbolji oni proizvodi tipa K Plus, Marinero, Spar i ti kurci i bolikurci. To ima okus kao da je netko pojeo nešto i povratio, pa onda se nalijepi etiketica Ultra ili kako već i stavi cijena niža 20 30 posto. Nema veze što je to obljuvina, bez deklaracije i porijekla. Možda je i bolje da se nezna podrijetlo i porijeklo.
Sigurno ste otišli u dućan po nešto. Ovisno o vašem imovinskom stanju, kupujete prozivode. Bira se danas, vaga se, al na kraju (poznavajući platežnu moć - nemoć našeg podneblja) uvik se gleda da je jeftinije ali da ima više. Nerijetko se vidi i spisak u rukama, naročito muškaraca, taj mali pamflet sa naredbama koji je najbolje ispoštovati od vrha do dna, da bi se izbjegli neugodni povici i udarci njihovih domina kad se vrate kući. Doduše neki dečki su to odnijeli na viši nivo, pa tako namjerno ne kupi ono što piše, samo da bi se mogli opet izgubiti među policama lokalnog dućana i obići frižider sa hladnom pivom.
Jednom prilikom smo u društvu razgovarali o tim glupostima vezano za kupnju, pa o razlikama kupovnih navika između muškaraca i žena, i nakon duge i teške diskusije smo došli do nekog umjerenog profila muškog i ženskog kupca pri kupovini robe široke potrošnje.
On:
''Iša bi ja u dućan i trista puta, al baš mi se neda kad ona oće. Uvik neke pizdarije kupuje. A bolje i da ja iden nego ona, bar ću manje para potrošit. Isto mu ona napiše šta će kupit. Moga bi i pivu jednu brzinski ako bude koga iz kvarta.'' Uđe u dućan, zaobilazi kolica i košare, samo će nešto sitno kupit. Mliko je obavezno, traži ono šta mu cijena strši, jer mliko je mliko jel tako. Policu sa ''zdravom'' prehranom pogleda kao onog profesora iz tehničke mehanike što ga nije htio pustiti na polugodištu čak ni nakon pršuta. Sad, tribalo je kupit pelene za dite. Vadi se mobitel i zove se matica. Nakon ribanja, jer naravno moraš znati koje pelene dite nosi, i koliko koštaju po komadu, ali nesmiš kupit najeftinije jer nije ona svoje dite na cesti našla. Nakon kraćeg dogovora, uzima paket pelena, i pogledom traži di je pekara. Uzima pola kruva, jer ona je opet na nekoj dijeti pa joj smeta gluten, pa joj smeta brašno, pa joj smeta šta je kruv okrugli, pa smeta šta nije vruć, pa smeta šta je polubijeli i tako stokuraca. Na pitanje koji će kruv odgovara bilo koji, daj šta daš. Smiluje se ditetu pa kupi dva čokoladna kroasana taman pečena. Još se dimi iz njih. Siti se da mora kupit deterdžent za suđe, i traži onaj na akciji. Svaki isto pere. Na frižideru od mesa obavezno pregleda asortiman odvojenih proizvoda kojima brzo ističe rok. Ručak ionako ima od jučer, ali ako je primamljiva ponuda, pod ruku će spremiti dva komada vrata kojima je vjerojatno istekao rok prekjučer, ali na naljepnici piše do sutra. Bitnije je da piše da su ispod deset kuna. Preko deset kuna po artiklu (ne računajući pelene) je stvarno previše. Upućuje se na kasu. Gleda na koju će, ali uvik nekako na koju god stane, vrijeme se zaustavi. Dok čeka ispadne mu deterdžent. Uz psovku ga digne i nekako utira ispod ruke. Kune sam sebe jer nije uzeo košaru. Kraj kase obično bude još jedna košara za proizvode pred istekom roka trajanja ili za robu s greškom. Nalazi neki čips koji je u pola cijene, marka nepoznata. Cijena, prava sitnica. Pogleda težinu i izračuna da bi do kuće se mogao riješiti i sadržaja i vrećice. Uzima ga u ruku, a deterdžent opet pljasne po podu. Vidno iznerviran, podiže sa poda i uz grimasu smiješka pogleda oko sebe da vidi bleji li netko u njega. Skoro pa mu je neugodno. Dolazi red na njega. Da olakša posao, kupi kesicu, mada doma ima jednu kesu punu kesa i kesica. Neće škodit još jedna. Ima u sebe taman toliko para da mu fali par kuna. Vadi karticu i pruža je blagajnici. Promaši PIN dva puta jer je ne koristi često (samo par dana iza plaće). Oblije ga znoj. Treći put pomoli se Bogu, Alahu, Odinu i Zeusu da ne promaši. Osjeti poglede ljudi koji čekaju u redu i nelagoda aktivira ono malo znojnih stanica koje su do tada hibernirale. Bingo! Treća sreća. Uzima karticu, slip i račun te izlazi iz dućana. Žvakajući čips pokušava se sitit jel još nešto tribalo u dućanu. Pri ulasku u stan ona s vrata ga napadne i pita jel bio u nekom drugom gradu u dućanu ili se samo pravi glup. Šutke spušta artikle na pregled. -''A di je karota i pome? Po to sam te i poslala!.'' Na spisku toga nema. On samo napravi čelom nazad i krene ponovo u avanturu.
Ona:
Najavi u osam ujutro da će ić u dućan. Do osam ipo pije kavu, a do devet je popije skroz. Onda ulazi u wc i počne mazat oči i lice. Izlazi neprepoznatljiva. On krene u wc da se popiša a ona ga izbaci vanka i kaže mu da se strpi. -''U gaće!!''. Vadi peglu iz ormara, ipak je posebna prigoda. Pegla sebi bluzu i crne gaće, jer u njima izgleda mršavije. Oblači i kaput da joj se ne vidi kako kipi preko tih crnih gaća. A i da sakrije guzicu. Nema veze šta sa kaputom izgleda ko da nosi krinolinu. Sida na kauč i pokušava opet navuć čizme. Jučer nije uspila, pa nije večerala da bi ih danas mogla obuti. Desnu obuje poprilično jednostavno, a za livu se bori idućih deset minuta. Nakon te bitke, primjeti da se oznojila pa ode opeglat drugu bluzu. Na njegovo pitanje jel može njemu opeglat majcu za raditi, odgovori da je pegla tu i da nije komplicirana za korištenje. Pita dite šta bi da mu kupi u dućanu. Napiše na papir bombone i lizu, a s druge strane napiše kruv, mliko, kapsule za pranje robe i ulje. Krene u dućan i izađe isprid zgrade. U stanu zvoni parlafon, sunce joj je jako i tribaju joj cvike. Ako se razbiju automatski idemo kupit nove. Krene ona tako u dućan, ko na modnu reviju. Pri ulasku u dućan ne uzima kolica ni košaru. Dođe do prve police pa se vrati po košaru. Opet krene, pa se vrati po kolica. Zazvoni mobitel. Dok drži mobitel na uhu pokušava zavezati kesu sa narančama. Dvi naranče ispadaju na pod a ona ih šutne pod policu i uzme druge dvi. Dođe do mlika i uzima ono sojino jer je na dijeti i zdravo se hrani. Čitala je da je laktoza štetna. Prolazi kraj zdrave hrane i kupuje tri vrste krekera, dvi vrste soka i četiri kese žitarica. Mora biti fit do ljeta. Vidi papuče na akciji. Pogleda ih, i kupi one šta nisu na akciji. Dođe do pekare i uzima tri kroasana, dvi krafne i neka peciva bez glutena. Gluten deblja. Kod frižidera sa mesom gleda pileća prsa. Uzima paket. Kupuje sebi Jamnicu Sensation da ima što piti putem kući. Kupuje i onu malu Janu od 0.2 litre jer joj lipo figura u torbi. Čita poruku Louise Hay i vadi mobitel. Stavlja status sa tekstom poruke. Drži mobitel u ruci da može odmah provjeriti koliko ima lajkova. Uzima na kućanstvu onu spravu za gulit kumpire i karote jer je ručka plave boje a ona najviše voli plavu boju. Mobitel začiči. Tri lajka. Za samo deset minuta. Super. U kolica stavlja paket čaša jer nema ove male, sve su velike kući. Kreće prema kasi. Baci pogled prema frižideru i sladoledu. Govori sebi da bude jaka. Kupuje kornet od čokolade. Jedan ko nijedan. Pri dolasku na kasu uzme paket Rondo C i lizu od jagode pa obavezno prigovori jer druga blagajna nije otvorena. Jadna blagajnica se dere kroz dućan da dozove kolegicu. Ova dotrči ko da je goni sam Kerber. Gurne čovika isprid sebe kolicima i prođe kraj njega jer njoj se žuri. Izvadi stvari na pult. Pita jel ima onih eko kesa jer ona je gledala emisiju o zagađenosti. Zazvoni mobitel. Dogovara se za kavu dok je blagajnica čeka da plati. Nakon šta je platila pita dvi kese. Blagajnica odgovara da se naplaćuju a ona je napadne da koji je to način. Izlazi iz dućana i opet mobitel zazvoni. Čeka prijateljicu, ova je kupi autom i idu na kavu. Dolazi kući za dva sata. Dite potrči u zagrljaj ko da je nije vidilo deset dana. On je pita da di je više da nema mlika za dite. Ona se izdere zato jer ona nikad ne ide na kavu i kad jednom ode odma on prigovara. Siti se da nije ni kupila mliko. Ni kapsule za prat robu. Ni ulje. Šalje njega. I napiše mu na papir da slučajno nebi zaboravija jer on uvik zaboravlja. Dvadeset tri lajka. Uspjeh dana.
Društvo je bilo muško. I popilo se. Puno.
