Ovih zadnjih dana sam nekako neobično sretan. Ima tu dosta faktora. Mada ima i razloga da budem nesretan, ali eto kad pročitam šta sve tu pišem, zavarim. Ili zaplačem. Zvučim ko ucviljeno žensko u vrhuncu peemesa. Ono kad joj je krivo sunce šta grije. Sve joj je krivo. Osim njenih osjećaja. Oni su duboki i iskreni. Ostalo na lomaču.
Da vam se pohvalim (uvik se volim hvaliti tuđim stvarima) došla je dugo očekivana kužina u kuću. I ja sam zadovoljan. Ne dizajnom i kvalitetom (za koje me iskreno, zaboli desno mudo ali eto nek bude da mi i je stalo), nego time šta je gospoja zadovoljna. Po cili dan gleda svoj odraz u onom medijapanu, isto ko da gata iz njega. Ko zna, pored onoliko kulinarskih emisija koje joj mozak usrka, možda zamišlja ta pusta jela koja će pripremati. Gostima. Mene ne zanima ona televizijska mikrobiotika. Nek je malo i lošije skuvano i nek smrdi, ali da ima. Ono, kvantiteta mi je uvik bila bitnija od kvalitete. Reka bi joj ja da koliko je pogledala masteršefova i tridvajedan kuvaj da bi mogla otvorit restoran sa 3 mišelinove zvjezdice, ali znam odgovor na to. Ako bi bila dobre volje rekla bi da koliko sam utakmica pogleda da bi triba igrat ko 3 Messija. A ako bi pogodija loši moment (to uopće nije teško) rekla bi pa i ti gledaš porniće na wcu i opet neznaš ništa. Bolje ne dirat u đavla. Uglavnom. došli ljudi smontirali kužinu, bez ručki naravno. A to je neka moderna, ova ladica se otvara na otvori se sezame, druga se otvara mislima treća se otvara na šifru... Treba upisati neki tečaj da naučiš kako se rukuje s tim. Nadam se da će mi do daljnjeg biti zabranjen pristup da nebi nešto sjeba. I kad su oni to lipo sve zavidali prividali, ona mene pita, jesi ti zadovoljan. JESI TI LUDA? PA KAKO NEBI BIA? OVO JE ONO O ČEMU SAM ODUVIK SANJA!!! Nemojte sada umanjivati moj entuzijazam zato šta je ovo neki komični blog. Od svega u toj kužini tija san ručke. Jebene ručke da nemoran vatat na sve 4 strane svita po tim daskama da bi otvorija uglavnom krivu kredencu. Ali eskivira sam onaj nalet bijesa u kojem bi se popičkarali i to je najbitnije.
Neki dan san napunija 30 godina. Osjećam se nekako golo. Bez alibija. Jer do sada san se moga ponašat ka djetinjasti kreten, i kad bi me netko pita koliko iman godina ja bi samo reka manje od 30. Aj mlad je naučit će, govorili su. Sad više toga nema. A i kako ću onim piplicama na plaži (kad skinem ovaj bojler ispred pločica) reć imam 30 godina. Moga san se uvik izvuć i za ženu reć da mi je mater, a sad više ništa. Malo me nostalgija vata. Doduše nakon moga bliskog susreta za sablasnim koscem prije dvi godine nekako mi se taj datum i ne slavi. Ali ajd neka. Ima ljudi šta vole ić po kućama i jest kolače pa nek se nađe. Nisam ni od nekih darova, kad me ljudi pitaju šta bi, nikad neznan šta bi reka. Al ove godine mi je nekako drugačije. Žena nije kupila ni parfem ni cvike ni robu. Normalno, kad mi parfemu izađe rok, cvike sam nosio cijelih pet puta, a o našem zajedničkom ukusu za moju robu nema rasprave bez kvalitetnih noževa. Zauzvrat rekla mi je da uzmem neku određenu svotu para i da kupim sebi nešto. I sad, koliki sam ja papak, meni je prvo na pamet palo da kupim dasku za wc školjku, novi omekšivač za robu jer mi ovaj smrdi po bljuvotini i tapetić za mali wc. Totalno netipično muško jel tako. Al eto nekako sam se natira otić u kupit neku majcu i gaće, u znak dobre volje. I sad, radi mira u kući, zahvaljujući modernoj tehnologiji dobio sam i njeno odobrenje na licu mista. Palac gore. Lajk. To je već veliki uspjeh u razvoju naše komunikacije. Male pobjede uvik obraduju gubitničku stranu. Eto jedino mi krivo, dok san ja tako iša gledat robu, šta nisan moga otrgnit pogled od kućanskih aparata i kućnih potrepština ko prava domaćica. Ali da taj dan izbjegnem raspravu, odustao sam od ikakvog pokušaja kupnje istih.
Gadne su te situacije jedan na jedan u kući. Kad ja oću nešto a to se ne uklapa u njen program. To vam je isto ko da slonu navlačite najlonke. Mislim, može se ali jako teško. Tako smo se uspili pofajtat jer nije tila ispunit moju rođendansku želju. Nije ništa prosto bilo. Ja san samo tija usisat kuću. Ali ne, da di ću ja usisavat za svoj rođendan. Pa neću za njen bogati. Bezuspješno, i bez ispaljenog metka sam pao. A vratilo joj se to jako brzo. Isto kako san ja jučer se mora ustat u sedan ujutro jer je mali posta pravi ustaša pa se digne ko mali pulaster, tako je i ona fasovala jutros u šest. Neka malo ranojutarnjih aktivnosti na suncu, bit će D vitamina. Pa mi i drugi put nemoj dat da usisavam na svoj rođendan.
Male pobjede, kažem vam...
