Ne izlazim više vanka. Mislim, izlazim vani iz stana ali nema više izlazaka petkom, subotom, nedjeljom ili bilokoji drugi dan u tjednu. Prošlo me. Obiteljski čovik. Žena, dvoje dice, par kredita, par poslova i svi čimbenici koji smanjuju šansu da se vratim na one postavke od prije nekoliko godina kad se bančilo do ranih jutarnjih sati pa trpalo bureke u prerade okupani prvim sunčevim zrakama. A i nedostatak mjesta za izlazak je donekle kumovao prestanku tih vannastavnih aktivnosti. Sve neke zabij brokvu vadi brokvu razbij čašu udri mater pribij dite i takvi glazbeni klasici. Nemoš više poslušat normalni trash, exyu rock ili bar nešto od čega mi se ne napinju bubrežne opne ili što ne traži da od tuge ubijem prvog do sebe.
Prije nekih desetak godina bila je druga priča. Nije nešto pretjerano bolje, ali uglavnom bolje. Bilo je tu par lipih mjesta za izlazak a i sviralo se lipe muzike. Nisam ja nešto pretjerano zahtjevan, ali da bi se dobro zabavio tribala bi mi neka fina glazbena podloga. Ili votka red bull par puta. Samo, bolje se probudit sa upalom mišića i promuknutim glasom nego li na red bull votci. Pet dana umireš a nikako da umreš.
Obično sva ta mjesta za izlazak imaju neku svoju nazovimo klijentelu koja ima čak i odabrane kutke po birtijama, noćnim klubovima i sličnim prostorijama za rekreativno druženje uz glazbu i alkohol. Uvik mora bit par mandrila, kutija i mangupa koji tu dođu jer obično jedan dila, drugi dođe iz znatiželje, trećemu cura zalazi tu a dosta njih želi samo pribit kakvog kršnog momčića od 75 kila sa naočalama.
Oni nisu bitni.
Tu je obavezno i neki plejboj koji traži separe i daj bocu pića, konobari šta ćete vi i onda zove gazdu da mu smanji cijenu jer mu je otac stavlja tende gazdi na vikendicu.
Ni takav lik nije posebno bitan za ovu priču.
Bude tu obavezno i kakav klaster od tri četiri one normalne cure, koje je Bog više podario intelektom nego izgledom i tancaju prebacivajući se s noge na nogu. One su tu da popiju tri najviše četiri pića, obavezno svaka plaća svoje i posli se razabiru one kovane da nije ko pretplatio. Teško da će uzet taxi ili uber, vjerojatno će ih skupit otac jedne od njih.
Također nebitne za ovu priču.
A sad dolazimo do onih radi kojih mlatim po tipkovnici. To su one top pičke, max faktor lip finiti locitan provans daglas parfumerije tatine amerikan i dajners kartice, skupe čižmetine ko kolina, neka dlakava životinja oko vrata, nokti ko u ljenjivca, boje tena poput govneta diteta Doris Pičić Lokve Rogoznice (onog kojeg nije plesnila). Te glavne pičke obično su ko američke navijačice, svoj klan i gledaju oko sebe nebi da su onaj Kiklop iz X Mena šta prži laserima iz očiju. Digod koja zalipi kakvi madež na po lica da bi izgledala bolje, al meni to više izgleda kao nastanak kakvog melanoma. Zdravlje na prvom mistu a estetika na drugom. Te obično imaju po dvadeset kuna al su obučene ka da joj Bill Gates usisava po kući. Rastežu votku đus po dvi tri ure dok ne počne kakva cajketina di izbaci sise i nogu pa joj ovi klipani punih muda nakupuju paletu pića ko da ide na ekspediciju kroz Saharu.
Prije bi te pičke slale molbe za posao samo na fina mjesta, menadžerica ljudskih potencijala, referent u banci, eventualno na kasu u DM-a i tako te leziladovske pozicije da joj ne pati zadnja loža i nokti. Niste vi baš mogli doć evo mene daj pičke i to prema tim divama. To se tribalo parkirat merca, bemveja ili kakvog gospodara prstenova audija pa onda tek uć u priču, naručujući joj najskuplje piće u lokalu i obavezno joj naručit kakvi stiskavac od pjesme jer ne može tancat u petama (ako nije slučajno čižme obula). To je trebalo bit udvaranje princezi kakve afričke zemlje koja leži na nafti, dijamantima i zlatu.
Možda ste to znali, a možda ne. Ipak, najbolje sad slijedi.
Danas. Danas je to druga priča. Danas se te koze voze uberom (jebo li ih uber i gospođa od 60 godina jutros kuvala sarmu a uvečer vozi ljude, cilo auto se čuje na sarmageddon). Nestalo im je samopoštovanja pa sada se baš i ne biraju radna mjesta i ne studira se na ekonomiji po deset godina. Jebeš mi sve, danas te pičke rade u Čistoće, Parkova i Nasada, Split Parkinga i tako tim uhljebničkim firmama. Prije nedaj ti Bože da te ko s metlom vidi, odma bi te metilo na društvenu mrežu. Danas ona nabije kapelinu na glavu, kosu u rep, metlu u ruke i opleti. Kriterij zapošljavanja je ono, e. Doduše, ako joj se idete obratiti ko noj zabada glavu u pod da ne otkrije da je to sinoć bila kraljica diska i skakala na hitove Dare Bubamare i Davida iz geta.
Ove pak zalivaju ono jadno cviće na otočičima između traka i pola vode popiju jer su sinoć eto malo prekardašile. Obavezno slikaju to cviće i mete na Instač uz tag #kodmamejenajljepše jer nedajBože da bi tko pomislio da je ona u biti vrtlarica.
Ona tuče kazne na parkiralištu ali ako si joj sinoć platija dupli pelin možda se siti tvog merca srebrnog pa ti oprosti šta si priša po ure na tiketu.
Valja i Lidl danas, igra sve. Ipak ako ih pitate ova studira predškolski, ova proučava Higgsov bozon, ovu je usrkala crna rupa tri puta, sve neke intelektualke ala Tava Karabatić.
Kriteriji su se srozali zajedno sa društvom. Kad vidim kakvu tu pičku u mog rođe kako drži tablu knaufa onda znam da je došao kraj.
Jebeš zemlju koja istanbulske nema.
